Косовски циклус

Комади од различнијех косовскијех пјесама

Косовски циклус песама (презентација)
1.
Цар Мурате у Косово паде,
Како паде, ситну књигу пише,
Те је шаље ка Крушевцу граду,
На кољено Српском кнез-Лазару:
„Ој Лазаре, од Србије главо!
„Нит’ је било, нити може бити:
„Једна земља, а два господара;
„Једна раја, два харача даје;
„Царовати оба не можемо,
„Већ ми пошљи кључе и хараче,
„Златне кључе од свијех градова,
„И хараче од седам година;
„Ако ли ми то послати не ћеш,
„А ти хајде у поље Косово,
„Да сабљама земљу дијелимо.“
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, грозне сузе рони.

2.

Да је коме послушати било,
Како љуто кнеже проклињаше:
„Ко не дође на бој на Косово,
„Од руке му ништа не родило:
„Ни у пољу бјелица пшеница,
„Ни у брду винова лозица!“

3.

Славу слави Српски кнез Лазаре
У Крушевцу Мјесту скровитоме,
Сву господу за софру сједао,
Сву господу и господичиће:
С десне стране старог Југ-Богдана,
И до њега девет Југовића;
А с лијеве Вука Бранковића.
И осталу сву господу редом,
У заставу војводу Милоша,
И до њега дв’је Српске војводе:
Једно ми }е Косанчић Иване.
А друго је Топлица Милане.
Цар узима златан пехар вина,
Па говори свој господи Српској:
„Коме ћ’ ову чашу наздравити?
„Ако ћу је напит’ по старјештву,
„Напићу је старом Југ-Богдану;
„Ако ћу је напит’ по господству,
„Напићу је Вуку Бранковићу;
„Ако ћу је напит’ по милости,
„Напићу је мојим девет шура,
„Девет шура, девет Југовића;
„Ако ћу је напит’ по љепоти,
„Напићу је Косанчић-Ивану;
„Ако ћу је напит’ по висини,
„Напићу је Топлици Милану;
„Ако ћу је напит’ по јунаштву,
„Напићу је војводи Милошу.
„Та ником’ је другом напит’ не ћу,
„Већ у здравље Милош-Обилића:
„Здрав Милошу, вјеро и невјеро!
„Прва вјеро, потоња невјеро!
„Сјутра ћеш ме издат’ на Косову,
„И одбјећи Турском цар-Мурату;
„Здрав ми буди! и здравицу попиј:
„Вино попиј, а на част ти пехар!“
Скочи Милош на ноге лагане,
Пак се клања до земљице црне:
„Вала тебе, славни кнез-Лазаре!
„Вала тебе на твојој здравици,
„На здравици и на дару твоме;
„Ал’ не вала на такој бесједи,
„Јер, тако ме вјера не убила!
„Ја невјера никад био нисам,
„Нит’ сам био, нити ћу кад бити,
„Него сјутра мислим у Косову
„За ришћанску вјеру погинути,
„Невјера ти сједи уз кољено,
„Испод скута пије ладно вино:
„А проклети Вуче Бранковићу.
„Сјутра јесте лијеп Видов данак,
„Виђећемо у пољу Косову,
„Ко је вјера, ко ли је невјера
„А тако ми Бога великога!
„Ја ћу отић’ сјутра у Косово,
„И заклаћу Турског цар-Мурата,
„И стаћу му ногом под гроце;
„Ако ли ми Бог и срећа даде,
„Те се здраво у Крушевац вратим,
„Уватићу Вука Бранковића,
„Везаћу га уз то бојно копље,
„Као жена куђељ’ уз преслицу,
„Носићу га у поље Косово.“

4.

„Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси л’ Турску уводио војску?
„Јели млого војске у Турака?
„Можемо ли с Турци бојак бити?
„Можемо ли Турке придобити?“
Вели њему Косанчић Иване:
„О мој брате, Милош-Обилићу!
„Ја сам Турску војску уводио,
„Јесте силна војска у Турака;
„Сви ми да се у со прометнемо,
„Не би Турком ручка осолили:
„Ево пуно петнаест данака
„Ја све ходах по Турској ордији,
„И не нађох краја ни хесапа:
„Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на ћемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,
„Од Чечана врху до планине,
„Све је Турска војска притиснула:
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„Бојна копља као чарна гора,
„Све барјаци као и облаци,
„А чадори као и снегови;
„Да из неба плаха киша падне,
„Ниђе не би на земљицу пала,
„Већ на добре коње и јунаке.
Мурат пао на Мазгит на поље,
„Уватио и Лаб и Ситницу.“
Још га пита Милош-Обилићу.
„Ја Иване, мио побратиме!
„Ђе је чадор силног цар-Мурата?
„Ја сам ти се кнезу затекао,
„Да закољем Турског цар-Мурата,
„Да му станем ногом под гроце.“
Ал’ говори Косанчић Иване:
„Да луд ти си, мио побратиме!
„Ђе је чадор силног цар-Мурата,
„Усред Турског силна таобора,
„Да ти имаш крила соколова,
„Пак да паднеш из неба ведрога,
„Перје меса не би изнијело.“
Тада Милош заклиње Ивана:
„О Иване, да мој мили брате,
„Нерођени, као и рођени!
„Немој тако кнезу казивати,
„Јер ће нам се кнеже забринути,
„И сва ће се војска поплашити,
„Већ овако нашем кнезу кажи:
„Има доста војске у Турака,
„Ал’ с’ можемо с њима ударити,
„И ласно их придобит’ можемо;
„Јера није војска од мејдана,
„Већ све старе хоџе и хаџије,
„Занатлије и младе ћарџије,
„Који боја ни виђели нису,
„Истом пошли, да се љебом ране;
„А и што је војске у Турака,
„Војска им се јесте побољела
„Од болести тешке срдобоље,
„А добри се коњи побољели
„Од болести коњске сакагије.

5.

„Који оно добар јунак бјеше,
„Што један пут бритком сабљом мане,
„Бритком сабљом и десницом руком,
„Пак двадесет одсијече глава?“ –
„Оно јесте Бановић Страхиња?“ –
„Који оно добар јунак бјеше,
„Што два и два на копље набија,
„Преко себе у Ситницу тура?“
„Оно јесте Срђа Злопоглеђа.“ –
„Који оно добар јунак бјеше
„На алату коњу великоме
„Са крсташем у руци барјаком,
„Што сагони Турке у буљуке
„И нагони на воду Ситницу?“ –
„Оно јесте Бошко Југовићу.“

Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s