Илијада

Илијада (одломак из 6. певања)

Хекторов састанак са женом и сином

Тако рече и оде сјајношлеми велики Хектор
и кући стигне брзо у којој се пријатно живи,
ал’ он белолакту љубу Андромаху не наЂе у њој,
него је са сином и с лепорухом дворкињом једном
стајала онде на кули и јецала, плакала горко.
А кад не наЂе Хектор беспрекорну љубу у двору,
ступи на кућни праг и слушкињам’ прозбори ово:
„Нудер, момкиње, сада по истини кажите мени:
куда белолакта крену Андромаха из дома овог?
Или је јетрвама лепорухим пошла ил’ можда
заовама ил’ у храм Атенин, где Тројанке друге
госпе лепокосе хоће да умире богињу страшну?“
Хектору хитра на то кључарица прозбори ово:
„Када нам Хекторе, кажеш да истину рекнемо праву,
није јетрвама белорухим пошла ил’ можда
заовама ил’ у храм Атенин, где тројанске друге
госпе лепокосе хоће да умире богињу страшну,
него се на вељу кулу на илијску попела, јер чу
да су на муци Тројци, надвладали да су Ахејци.
Она је бедему кренула журно махнитој слична,
с њоме је дојкиња пошла у наручју носећи дете.“
Тако кључарица рече, и Хектор из двора истрчи,
истим се врати путем кроз улице граЂене лепо.
Кад град големи проЂе и када до Скејскијех врата
веће стиже куд шћаше да онамо на поље доспе,
ту му даровита љуба долети тада у сусрет,
љуба Андромаха, ћерка јунака Еетиона,
овај под гором Плаком шумовитим
живљаше некад, онде под Плаком у Теби, а владар Киличаним’ беше;
ћерка његова поЂе за Хектора обучена у мед.
Она се сусретне с њиме, а дадиља иЂаше с њоме
носећ’ на грудима сина безазленог, нејако дете,
љубимца Хектору сина, а лепој подобна звезди;
Хектор је њега назив’о Скамандријем, други га зваху
Астијанактом, јер је сам Хектор бранио Илиј.
Хектор се сину своме, кад виде га, ћутке насмети,
а Андромаха стан е крај војна ронећи сузе,
стисне му руку и овако му беседит’ почне:
„Јадниче, са свог ћеш срца заглавит’, а нејаког чеда
није ти жао ни мене сироте: ја ћу се брзо твоја удовица
назват’, јер тебе ће смаћи Ахејци,
када одасвуд бахну, а мени било би боље
да под земљицу сиЂем, кад нема те више, јер нећу
имати утехе друге, кад житку ти стигне свршетак,
него жалост кад немам ни оца ни госпоЂе мајке.
Јер мог је оца негда погубио дивни Ахилеј
и још угодни килички град разорио Тебу
високовратну и онде погубио Еети
она, али га не оплени, јер зазор му беше у души,
него га заједно спали са оружјем његовим сјајним
и гробни постави камен; на камену посаде брешће
горанке нимфе, све ћерке егидоноше Дива.
Седморо имаЂах браће у двору, и заједно они
сви су истога дана запутили у дом Аидов,
јер их је све погубио брзоноги дивни Ахилеј
код спороногих крава и поред белих оваца.
А мајку, штоно под Плаком шумовитим царица беше,
њу је амо Ахилеј са осталим довео благом,
ал’ је поврати натраг кад големе откупе узе,
а њу Артемида стрелом у очеву погуби двору.
Сад си ми, Хекторе, све, и отац и госпоЂа мајка,
ти си ми и брат сада, а и мој млаЂани војно;
него смилуј се на ме и остани овде на кули.
сина не остав’ сиротом, а ни удовицом љубу!
Нудер постави војску код смокве, откуд се може
најлакше продрети у град и бедеми могу освојит’.
Трипут су онамо дошли и најбољи кушали борци
око Ајанта оба и славног Идоменеја
и око оба Атрида и смелог Тидејева сина:
ил’ им је који вичан прорицању казао човек,
или их води и гони и само њихово срце.“
Њојзи одговори на то сјајношлеми велики Хектор:
„О свем размислих, љубо, и све ми је то на памети,
ал’ ме је Тројаца стид и дугоскутих Тројанки њиних,
ако бежао будем из борбе к’о плашљивац какав.
То ми забрањује срце, јер навикох увек да честит
будем и храбро се борим мед првим Тројанцима свагда,
велику текући славу и оцу и самоме себи.
Јер ја добро знадем у души и у срцу своме:
доћи ће дан у који и свети ће пропасти Илиј,
Пријам сам и народ краља вичнога копљу.
Али не жалим ја толико тројанску судбу
ни Хекабу саму ни Пријама, нашег владара,
нн браћу што их је много и сви су добри јунаци,
али ће у прах пасти од руку љутих крвника,
колико жалим тебе, медорухи када те који
плачну одведе Ахејац кад узме ти данак слободе.
Па кад мораднеш живећ’ у Аргу туЂинки ткати,
ил’ воду носит’ из Хиперије ил’ Месеиде
у муци вељој и љутој, ал’ нужда те примора силна,
онда ће казат когод када види те сузе где лијеш:
„,То је Хектору љуба, што најбољи беше у борби
меЂу Тројцима меЂу коњокротама под Тројом'“
Тако ће рећи, а тебе још већа спопашће жалост
за мужем таквим да те од ропства ослободи јадну.
Него волим пре да легнем под земљицу хладну
него лелек ти чујем где на силу одвлаче тебе.“
Рече блистави Хектор и хтеде да прихвати
сина,ал’ он се на недра лепопојасној дадиљи приви,
и цикне, уплашив се од погледа драгога оца,
меди се преплаши он и перјанице од струне
како се страшно њише на шлему одозго на врху.
Томе се драги бабо насмеје и госпоЂа мајка.
Одмах блистави Хектор са главе кацигу скине
па је сјајну сву на црну земљицу метне,
сина у наручју поњише свог и пољуби њега,
затим помолив се Диву и осталим бозима рекне:
„Диве и остали бози и овоме дарујте сину
моме да он, к’о и ја, мед Тројцима славом заблиста,
снагом да буде добар и моћно да Илијем влада,
и да се каже: ,Тај је честитији много од оца!’
буде л’ се враћ’о из борбе и, смакнув душмана, собом
крвав носио плен, а радосна биће му мати!“
Тако рече и сина у наручје предаде драгој
љуби, а она га прими на мирисна недра те се
плачућ’ насмеши, а мужу, кад виде то, буде је жао,
руком је обгрли па јој овако беседит’ стане:
„Немој, јаднице, у срцу свом се ражалит’ одвећ,
нико ме преко судбине Аиду послати неће,
ниједан човек пак није од смрти умак’о, мислим,
био он рЂа ил’ јунак, кад мајка једном га роди.
А сад иди у дворе и твоје редовање гледај,
разбој и преслицу, и нареди да дворкиње твоје
иду за послом. Свима мушкарцима борба је брига,
највише мени од свију колико нас Илиј имаде.“
Рече сјајни Хектор и потом узме са земље
шлем коњорепни, а драга у дворе крене му љуба
често се обзирућ’ за њим и грозне лијући сузе.
Брзо стиже у дворе за пријатан граЂене живот,
а у дворе војскоморе Хектора и ту затече
својих дворкиња много и све их подстакне на плач.
Жив још Хектор беше у своме оплакан двору,
јер су мислиле, неће из боја се вратити више
нити ахејском бесу и десници руци утећи.

илиј

Advertisements
Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s