Кратке народне умотворине

 

Народна књижевност

 

 

 

 

 

 

 

Српске народне пословице и изреке

–  Ако будеш мост, свако ће да те гази.

–  Ако другог поштујеш за себе не брини.

–  Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.

–  Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац .

–  Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици.

–  Ако желиш језгро, сломи љуску.

–  Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.

–  Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника.

–  Ако захтева напор, није га вредно радити.

–  Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.

–  Ако имаш машице, не хватај ватру рукама

–  Ако их не можеш победити придружи им се.

–  Ако је го, али је соко.

–  Ако је и колиба, наша је.

–  Ако је и тешко живети, опет је живот сладак

–  Ако је на гувну, није у амбару

–  Ако је неко луд, не буди му друг.

–  Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.

–  Ако купујеш често оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба

–  Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

–  Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо.

–  Ако не почнеш, нећеш ни завршити.

–  Ако не умије рећи, умије лећи.

–  Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

–  Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.

–  Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.

–  Ако ти могу купити капу, памет не могу.

–  Ако у старости желиш одмор, мораш у младости унети напор

–  Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.

–  Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт.

–  Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.

–  Бадава је добро семе кад је рђаво орање.

–  Батина има два краја.

–  Без алата нема ни заната.

–  Без друштва нема јунаштва.

–  Без збора нема договора.

–  Без једнога човека може вашар бити

–  Без муке нема науке.

–  Бери жеље покрај себе!

–  Би се на сребрној пари обрнуо.

–  Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

–  Бијеле руке туђ посао милују.

–  Бисер не ваља пред свиње просипати.

–  Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.

–  Благо нестаде, враг остаде.

–  Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора

–  Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

–  Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.

–  Богат је онај који више произведе, него што поједе.

–  Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.

–  Богатство мења чуд, ретко набоље.

–  Богатство никад није сито

–  Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.

–  Бол се савлада стрпљивошћу.

–  Болан се пита, а здравом се даје.

–  Болест на колима долази, а на длаку излази.

–  Боља је поштена смрт него срамотан живот.

–  Боља је своја проја него туђа погача.

–  Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.

–  Боље и дваред питати него једаред заићи.

–  Боље икад него никад.

–  Боље је добро слушати, него лоше заповедати.

–  Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.

–  Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.

–  Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.

–  Боље је не почети, него не дочети.

–  Боље је незналица но тврдоглавица.

–  Боље је немати, него отимати.

–  Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.

–  Боље је поклизнути ногом него језиком.

–  Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.

–  Боље је свашта јести, него свашта говорити.

–  Боље је своје јаје него туђа кокош.

–  Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.

–  Боље је умети него имати.

–  Боље мршав мир него дебела парница.

–  Боље празна кеса него празна глава.

–  Боље с мудрим орати него с лудим вино пити.

–  Боље се замјерити Богу, но народу.

–  Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.

–  Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи.

–  Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

–  Боље слеп очима, него слеп памећу.

–  Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем

–  Боље џабе седети, него џабе радити.

–  Бољи је добар глас него златан пас.

–  Бољи је и црн колач него празна торба.

–  Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.

–  Брат је мио ма које вере био (кад братски чини и поступа).

–  Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.

–  Будалу не треба тражити, сама се јави.

Српске брзалице

 Риба риби гризе реп.
На врх брда врба мрда, врба мрда.
Петар Петру плете плот, са три прута по три пута, брзо плети Петре плот.
Сврака свраку прескакала, свака сврака скака на два крака.
Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади.
Туре буре ваља. Туре буре гура. Боље туре буре ваља, него туре буре гура.
Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади.
Криво рало Лазарево криве лазе разорало.
Четири чавчића на чунчићу чучећи ћијучу.
Миш уз пушку, миш низ пушку.
Чет’ри чавке чуче на чвору црне смрче.
Рескиселише ли ти се опанци.
На ливади коњ ућустечен и расћустечен.
Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио.
Свака сврака скакала на два крака.
Прокицошио ми си ли се сине.
Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.
Брличица грчи, Петар коња трчи.
Грк са грма мрко гледи. Мрк је Грк, и брк му је мрк.
Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли то ту? Јеси ли  ту ти то? Јеси ли ту то ти?
Јаворов јарам, јаворова ралица, старо рало Лазарево сву је њиву заорало.
Јадан сам ти кукавац, уједе ме скакавац, на зло мјесто за палац.
Ја канура и канура и оста једна канура недоканурана.
Ја прођох поред злотокрпове куће, гдје злотокрп котле крпи, а злотлокрповица ручак кува; а око њих триста и троје злокотлокрпчади.
Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу те!
Кнеже, витеже, кад те видјеше, развеселише ли ти се?
Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан?
Ко покопа попу боб? Поп покопа попу боб.
Под казаном се мала пита пече.
Пекар пече пите у пећи.
Купих прасе у Прокупљу, пронесох га кроз Прокупље, продадох га у Прокупљу.
Кућа камењара, марама шарењара, лула зелењара.
Крива врба, остраг грбава.
Лежи куја жута украј жута пута.
Лези кучка љута поред пута жута, пас се кући упутио, а реп му се укрутио!
Брсти бршљан брдска коза, јарац јаре јарком воза.

Разбрајалице
ЕНЦИ
Енци, менци, на каменци,
тамо кују дванаест деци;
ин, пин, чарапин,
чараупе, једи супе
баш ти!

ЈЕДИНАР
Јединар, дводинар,триносори, сараори,
текутице, текутан,
палатан,
праскеле, тут келе,
десетица.

БУМБАР
Бумбар, делипар,
Сео цар на кантар,
Жарипан, пеливан,
Мерили га
по васдан
Пале па се скљуси
И рече му - ту си.

Питалице

  1. Питали ђаци старца калуђера:- Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак?- Краљевић Марко.- А после?- После опет Краљевић Марко.
  2. Питали нечије дете:- Како у вашем селу вука зову?- Богме он и незван дође.
  3. Питали пса:- Зашто много лајеш?- Другога заната не знам.
  4. Питали миша:- У којем селу најбоље живиш?- У ономе где нема мачака.
  5. Питало јагње вука кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао:- Куда ћеш са мном?- Нећу далеко.- А шта ћеш од мене?- Стрпи се мало, знаћеш.
  6. Питао магарац ђака:- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.
  7. – Где је зец најсигурнији?- На ражњу.
  8. – Шта не може вода однети?- Сенку.
 

1 коментар

One thought on “Кратке народне умотворине

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s