Српска дјевојка

СРПСКА ДЈЕВОЈКА
У Милице дуге трепавице,
Прекриле јој румен јагодице,
Јагодице и бијело лице;
Ја је гледах три године дана,
Не могох јој очи сагледати,
Црне очи и бијело лице,
Већ сакупих коло ђевојака,
И у колу Милицу ђевојку,
Не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше,
Бјеше ведро, пак се наоблачи.
По облаку зас’јеваше муње,
Све ђевојке к небу погледаше,
Ал’ не гледа Милица ђевојка,
Већ преда се у зелену траву.
Ђевојке јој тихо говорише:
„Ој Милице, наша другарице!
Ил’си луда, ил’ одвише мудра,
Те све гледаш у зелену траву,
А не гледас са нама у облаке,
Ђе се муње вију по облаку.“
Ал’ говори Милица ђевојка:
„Нит сам луда, нит’ одвише мудра,
Нит’ сам вила, да збијам облаке,
Већ ђевојка, да гледам преда се“.

Advertisements
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s