Сунце се дјевојком жени

Сунце се дјевојком жени
Дјевојка је сунцу говорила:
„Јарко сунце, љепша сам од тебе!
Ако ли се томе не вјерујеш,
ти изађи на то равно небо,
ја ћу изаћ за гору на воду.“
Када јутро ведро освануло,
излазило на небо сунашце,
а дјевојка за гору на воду.
Угледа је лијепо сунашце,
угледа је кроз јелово грање:
кол’ко се је ашик учинило,
трипут је се сунце заиграло,
па одвуче лијепу дјевојку,
да је узме себи за љубовцу,
од ње поста звијезда Даница.

 

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПЕСМЕ

СУНЦЕ СЕ ДЕВОЈКОМ ЖЕНИ

ЗЕМАЉСКО И МИТОЛОШКО

Лирска прича песме Сунце се девојком жени сједињује у себи реално и митолошко, земаљско и космичко. Реалну основу чине ситуације из људског живота:

1. задиркивање (чикање) девојке и момка,
2. састанак момка и девојке,
3. вода (извор) као место састанка,
4. женидба-удаја.

 

Илустрација песничких слика

Митско је у томе што је све ово примењено на неземаљски и космички свет: Сунце и звезду Даницу. 4

Тако је човек родовске заједнице, многобожац по схватањима, појаву звезде Данице објаснио митолошким представама. На исти, начин он објашњава и многе друге појаве: Месец, звезде, кишу, град, ветар — и оне добијају људсксо обличје и особине, живе и понашају се као људи, хране се, спавају, воле и жене се, рађају децу. Из те митолошке свести настале су многе песме о Сунцу, Месецу, вилама, змајевима, аждајама и сличним бићима, које је створила примитвна машта човека првобитне заједнице.

Митолошка садржина књижевног дела има више уметничких функција:

— говори о старости песме и променама у садржини током времена (митолошки и хришћански слој у истој песми, на пример),
— указује на степен развоја друштвене свести: песма као начин да се умилостиве непознате силе,
— то значи да је песми приписивана магична моћ,
— на посредан начин, метафором или симболом, исказују се неке истине до којх је човек дошао кроз своје миленијумско битисање.

Митолошко је у објашњењу порекла звезде Данице:

Па увуче лијепу дејвојку,
даје узме себи за љубовцу,
од ње поста звијезда Даница.

Међутим, ово није само објашњење порекла звезде Данице. У дубини тога објашњења, односно информације (шта је даље било с девојком), налази се, још једном, новом сликом, наглашена лепота девојке: лепота девојка као звезда Даница. Још нешто: лепота звезде Данице (некадашње девојке са земље) стално сија; девојачка лепота на земљи је пролазна и кратковека.

ЛИРСКА ПРИЧА

Читање песме Сунце се девојком жени одмах указује на главни мотив, мотив лепоте. Али одмах се запажа да је присутан и из њега изведен мотив вечите људске жудње за лепотом (као у Приповеци Девојка бржа од коња). Човек тежи савршеној и трајној лепоти, уверен је да она станује у неким непознатим и недокучивим просторима (рај, небеса, космос). Зато ће створити песничке визије којима спаја земаљско и космичко, стварно и фиктивно, могуће и немогуће. Тако је и створио ову лирску причу о девојци и сунцу; девојка изазива сунце речима да је лепша од њега позивајући га на састанак код воде. Сунце је изашло, угледало је кроз грање, изненадила га је изузетна девојчина лепота. Просто заигра од радости („трипут се је сунце заиграло“), у тој игри је зграбило девојку, одвело је и узело „себи за љубовцу“ — „од ње поста звијезда Даница“, завршава ова лирска прича.

Употребили смо израз „лирска прича“. Знамо да је лирска песма непосредно исказивање осећања и расположења, да у њој нема догађаја или ликова као посредника између света песме и читаоца/слушаоца. О осећањима и расположењима говори лирски субјект и то директно. Зашто онда израз „лирска прича? Зато што песма ствара привид догађаја (љубавни састанак и одвођење девојке) и ликова (Сунце и девојка/Даница). Тај привид подупире и дијалошка форма. Због свега тога песма поприма наративни тон. Наративност песми је деловање, актери деловања и дијалог. Наративност као карактеристика присутна је у већини народних лирских песама: Српска девојка, Паун пасе, Овчар и девојка.

ДВЕ ЛЕПОТЕ

Љубав је основно, најјаче, најтоплије, најнежније и најчешће људско бсећање. И ето, томе осећању не могу да одоле ни небеске звезде — Сунце и Даница. А да би то било могуће (љубав између Сунца и Данице), људски, објашњено је порекло звезде Данице – некада је била земаљска девојка, па се Сунце, пошто је била прелепа заљубило у њу и одвело је на небо. Тако, је постала небеска невеста под именом Даница.

Ова песма пева о две лепоте — девојачкој и Сунчевој. Девојка је сигурна у своју лепоту па зато Изазива Сунце да дође на воду и увери се. Девојачка лепота има естетско значење и вредност. Ова лепота је индивидуална, припада само девојци, њено је обележје. Лепота Сунца је општа, то је опште добро и благостање свих људи. То је полазиште — подазни мотив утемељен на искуству. Из њега је проистекао изведени мотив, утемељен на доживљају и песничкој визији — Сунце је виђено као младић.

Девојка и Сунце имају једну заједничку особину: сјај. То је за Сунце природна и стална особина, другачије не може бити — не може бити Сунце без сјаја. За девојку то је изузетна особина, предност. Може бити и другачије, без сјаја: то би била обична девојка обичне лепоте, као и свака друга девојка. И поред тога што је примитивна свест лирског субјекта Сунце доживљавала као божанство, примећује се да предност даје човеку — девојци:

Угледа је лијепо сунашце,
угледа је кроз јелово грање:
кол’ко се је ашик учинило,
трипут је се Сунце заиграло.

Сунце је и даље „лијепо“, о њему се говори нежно и топло („сунашце“), али је оно толико изненађено и збуњено девојачком лепотом да је трипут заиграло од радости и среће. Девојачка лепота описана је посредно: нема директног описа детаља девојчине лепоте, о тој лепоти се уопште не казује, али се она предочава на посредан начин — описом Сунчеве очараности девојком. Том персонификацијом и хиперболичном сликом описана је изузетна девојачка лепота.

Персонификација Сунца има митско а не уметничко порекло. Модерни песник персонификује предмете и појаве да би остварио одређене уметничке ефекте (динамизам, сликовитост, живост, упечатљивост). У овој песми то није случај. Примитивни човек је створио представу Сунца као живог бића које се понаша као човек (говори, жени се) и осећа као човек (воли). У позадини ове слике, у њеном пореклу, јесте митолошко сагледавање сунца у свести примитивног човека — оно је нешто далеко, тајанствено, недокучиво и необјашњиво.

Станиша Величковић
Интерпретације

 

 

 

Advertisements
Поставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s